Konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine

Organi javne vlasti i fizička ili pravna lica koja imaju javne odgovornosti u vezi sa životnom sredinom i koja su pod kontrolom javnih organa (kao što su komunalna preduzeća zadužena za snabdevanje energijom ili vodom).

Ne morate da navodite razlog za svoj zahtev. Vi ili Vaša organizacija ne morate da budete državljanin ili stanovnik zemlje iz koje tražite informacije, ili da se nalazite u blizini oblasti o kojoj tražite informacije.

U slučaju bilo kakve neposredne pretnje po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu (na primer industrijska nesreća koja ispušta štetne hemikalije u lokalnu reku), sve informacije koje bi mogle omogućiti javnosti da preduzme mere za sprečavanje ili ublažavanje štete treba odmah da se distribuiraju građanima koji mogu biti pogođeni.

Učešće javnosti treba omogućiti u najranijoj fazi donošenja odluka, tako da se omogući dovoljno vremena za informisanje javnosti i da se javnost pripremi i efikasno učestvuje u donošenju odluka.

Pristup pravosudnim procedurama treba da bude pravičan i blagovremen. Obezbeđeni pravni lekovi treba da budu adekvatni i delotvorni i trebalo bi da postoji pristup sudskoj zabrani gde je to potrebno.

Mora se obezbediti jeftin i pristupačan način da ljudi podnesu svoje žalbe.

Sve aktivnosti koje mogu izazvati štetu po životnu sredinu mogu biti osporene prema Arhuskoj konvenciji. Aneks I konvencije daje listu mogućih štetnih aktivnosti, ali nije konačan.

Prema članu 9.2 Arhuske konvencije svaka osoba ili organizacija koja izražava zabrinutost ili ima dovoljan interes i narušena prava može se obratiti sudu.

Iako se terminologija značajno razlikuje među agencijama i upravnim telima koja ih sprovode, većina rasprava spada u jednu od četiri široke kategorije: Zakonodavne rasprave – daju ljudima priliku da komentarišu predložene zakone. Kvazi-zakonodavne rasprave - sprovode administrativne agencije i različiti imenovani odbori i komisije. Pretresne (sudske) ili kvazi-sudske rasprave – koje sprovode administrativne agencije, odbori ili komisije, obično su mnogo formalnije. Istražna saslušanja – ponekad ih sprovode kongresni ili državni zakonodavni komiteti.

Različiti kanali su prikladni za različitu publiku, a izbor kanala će zavisiti od ciljne grupe, poruka koje se isporučuju i konteksta vanredne situacije. Upotreba različitih kanala se preporučuje da bi se poruke osnažile prenošenjem kroz višestruke izvore.

Bernska konvencija Saveta Evrope i Direktiva o staništima Evropske unije su primarni pravni instrumenti koji pokreću zaštitu vrsta i staništa u Evropi. Dok EU Direktva o staništima ima jači mehanizam sprovođenja od Bernske konvencije, ona pokriva manji geografski region (samo EU).

Ciljevi Konvencije o biološkoj raznovrsnosti su „očuvanje biološke raznovrsnosti, održivo korišćenje svih aspekata biološke raznovrsnosti i pravična podela koristi koje proizilaze iz korišćenja genetskih resursa“ (član 1). Bavljenje ekonomskim i institucionalnim faktorima je ključno za postizanje ciljeva Konvencije.