Environmental Communication
Za više informacija posetite sledeće stranice:
Napomena: Prilikom rešavanja kviza na računaru linkove otvarati u novom tabu (kartici) pretraživača. Desni klik na link - open link in new tab.
Generalno, postoje tri različita tipa hidroelektrana: derivacione; akumulacione i reverzibilne hidroelektrane.
Za više informacija posetite sledeću stranicu:
Hidroelektrane se klasifikuju prema kapacitetu proizvodnje energije izraženom u megavatima. Velike hidroelektrane mogu proizvesti preko 100 MW električne energije, male hidroelektrane generalno proizvode manje od 10 MW. Na osnovu kapaciteta proizvodnje energije, MHC se dele na četiri kategorije: piko- (<5 KW), mikro- (5-100 KW), mini-100 KW-1 MW) i male (1-10 KW).
Za više informacija, posetite sledeću stranicu:
1. Hidroenergija https://sswm.info/water-nutrient-cycle/water-distribution/hardwares/water-network-distribution/hydropower-%28small-scale%29
Minimalan ekološki protok vode se može tumačiti kao minimalan protok vode koji je potrebno održavati u reci da bi se obezbedili dobri (ili optimalni) uslovi za opstanak postojećih bioloških zajednica.
Zbog nepostojanja konkretnih mera utvrđivanja minimuma i adekvatnog monitoringa vodotoka, u dosadašnjoj evropskoj legislativi i direktivama i dalje zahteva usvajanje i implementaciju prelazne faze u kojoj se mora garantovati stanje „bez pogoršanja“ parametara kvaliteta vodnih tela tokom izgradnje MHC. Ovaj uslov bi mogao biti utvrđen na osnovu naučnih metoda koje proizilaze iz relevantnih međunarodnih iskustava, kao što je predložila Evropska komisija u smernicama o utvrđivanju minimalnog ekološkog protoka.
Na Balkanskom poluostrvu se nalaze retke, preostale neizmenjene reke u Evropi. Kako bi MHC funkcionisala potrebno je da se voda iz reke sprovede kroz cev, ostavljajući iza sebe (skoro) prazno rečno korito. Osim toga, proces izgradnje MHC podrazumeva i seču šuma, kao i drugih tipova vegetacije na obali i u priobalju kao i morfološku izmenu terena; ugrožava snabdevanje vodom lokalnog stanovništva; uništava biodiverzitet i celokupni ekosistem - čineći na taj način ireverzibilnu degradaciju životne sredine.
Reke na Balkanskom poluostrvu predstavljaju izuzetno značajna staništa u Evropi sa aspekta očuvanja akvatičnog biodoverziteta, posebno riba i mekušaca, među kojima je veliki boroj endemskih vrsta.
Za više informacija posetite sledeće stranice: 1. Hotspotovi biodiverziteta https://www.balkanrivers.net/en/photos/biodiversity-hotspot2. Škraba, Dubravka & Tošić, Ana & Mrdak, Danilo & Kanjuh, Tamara & Špelić, Ivan & Nikolić, Vera & Piria, Marina & Simonović, Predrag. (2020). Alternative life-history in native trout (Salmo spp.) suppresses invasive effect of alien trout strains introduced into streams at the western part of the Balkans. Frontiers in Ecology and Evolution. https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fevo.2020.00188/full
Bioindikatori obuhvataju biološke procese, vrste ili zajednice koje svojim prisustvom na određenom staništu ukazuju na uslove tog staništa i način na koji se oni vremenom menjaju.
Za više informacija posetite stranicu:
Bioindikatori: Merenje uticaja na životnu sredinu na osnovu organizamahttps://www.nature.com/scitable/knowledge/library/bioindicators-using-organisms-to-measure-environmental-impacts-16821310/
Salmo trutta — morpha fario je monodroma vrsta koja je vezana samo za jedan tip staništa u okviru kog migrira.
MHC stvaraju neproporcionalno malu količinu električne energije u poređenju sa štetom i uništavanjem životne sredine koja nastaje njihovom izgradnjom i puštanjem u rad. Prema Bankwatch izveštaju, do kraja 2020. godine, MHC su produkovale ukupno 2.2% ukupne potrošnje električne energije u Bosni i Hercegovini, 3% u Crnoj Gori, 4% u Severnoj Makedoniji i svega 0.62% u Srbiji. U 2021. godini, ovaj procenat u Bosni i Hercegovini je iznosio 2.5, 4.1 u Crnoj Gori i 0.1 u Srbiji.
Voda čini 75% površine Zemlje, a 95% zapremine litosfere
Na okeane odlazi oko 97% ukupne vode na Zemlji, dok je preostalih 3% čine podzemne i površinske kopnene vode, glečeri i lednici i vodena para.
Prema podacima UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, 2.2 milijardi ljudi nema pristup dovoljnoj količini čiste pijaće vode, 4.2 milijarde nema osnvne sanitarne uslove, a 3 milijarde nema čak ni uslove za održavanje higijene ruku.
